Монитор социјалних права из перспективе цивилног друштва процењује спровођење Европског стуба социјалних права (EPSR) на националном нивоу, напредак у погледу праведне транзиције и стање грађанског простора.
0
Виши резултати одражавају побољшања током протекле године, а нижи резултати погоршања.
Нетрадиционално учење добило је на замаху 2024. године, уз већу подршку јавних политика и веће признавање, као и уз иницијативе доживотног учења за стицање вештина за зелену економију.
Кључни напредак:
Стручно и дуално образовање проширило се широм Европе, при чему Srbija, Спаин, и Бугарска предњаче у томе.
Значај STEM образовања расте, а његово промовисање убрзава се упоредо са иницијативама доживотног учења за стицање вештина за зелену економију.
Кључни застоји:
Јавне школе и даље немају довољно ресурса, док приватне установе постају све елитистичкије.
Академска и друштвена сегрегација ученика и даље је присутна у европским образовним системима, између осталог у земљама као што су Француска, Грчка и Srbija.
Родна равноправност
Упорни родни јаз у зарадама, ограничена доступност бриге о деци и културна очекивања у погледу неге и даље отежавају запошљавање жена. У свим праћеним земљама жене су недовољно заступљене на боље плаћеним и руководећим положајима.
Кључни напредак:
ЕУ је на Индексу родне равноправности EIGE за 2024. остварила 71 од 100 бодова, што је раст од 0,8 бодова у односу на 2023.
Према Индексу, ЕУ је највећи напредак остварила у области моћи (+2,3 бода), захваљујући побољшањима у подобластима економске моћи (+2,9) и друштвене моћи (+2,5).
Кључни застоји:
Родно засновано насиље расте широм Европе, а земље у којима је број фемицида достигао рекордне нивое јесу Италија и Немачка.
Насиље и агресија према ЛГБТКИ+ особама су у порасту.
Укључивање миграната, избеглица, тражилаца азила и мањина
Миграциона политика у многим земљама ЕУ пооштрена је, између осталог и кроз незаконите праксе, док се мигранти и даље суочавају са дискриминацијом и препрекама у приступу достојанственом раду и основним услугама.
Кључни напредак:
Немачка, Словенија, Srbija, и Хрватска спровеле су реформе за подстицање радних миграција, регуларизацију боравка и правичан третман страних радника.
Кључни застоји:
Португал је преласком на Агенцију за интеграцију, миграције и азил (AIMA) проузроковао велика кашњења у издавању дозвола за боравак. Грчка и Италија настављају са незаконитим праксама као што су потискивања миграната преко границе и центри за повратак.
Pravedni radni uslovi
Адекватне зараде и сигурност посла
Минималне зараде повећане су широм Европе, али често нису пратиле инфлацију, па је 8,2% запослених изложено ризику од сиромаштва.
Кључни напредак:
Стопа запослености достигла је 75,8% у 2024, што је повећање од 0,5 процентних поена у односу на 2023, а раст су делимично подстакла зелена радна места у земљама као што је Спаин.
Кључни застоји:
Уговори на одређено време и неформални уговори и даље су присутни у секторима са ниским зарадама, нарочито у јужној и источној Европи.
Мигранти, жене и становници региона са ниским приходима и даље су најпогођенији јазом у зарадама и неједнакошћу зарада.
Здравље и безбедност на раду
Безбедност и здравље на раду (БЗР) и даље изазивају забринутост широм Европе.
Кључни напредак:
Албанија и Srbija спровеле су нове законодавне оквире у области БЗР.
Кључни застоји:
Косово, Северна Македонија и Спаин и даље се ослањају на застареле правне оквире који замагљују податке о инцидентима.
Предлози за унапређење или ажурирање оквира које су изнели Косово и Северна Македонија још нису усвојени или још нису спроведени.
Socijalni dijalog
Социјални дијалог и даље је неуједначен широм Европе: релативно је стабилан у средњој Европи, али слаб на Западном Балкану.
Кључни застоји:
Трипартитне институције социјалног дијалога које имају Албанија и Косово углавном нису деловале, док нове колективне уговоре није закључила ни Srbija.
Земља у којој је социјални дијалог и даље крајње неделотворан јесте Северна Македонија.
87% дели стан. Економски угрожена домаћинства, као што су она на чијем су челу самохрани родитељи или мигранти, такође се суочавају са великим изазовима.
Финансијализација стамбеног тржишта ограничила је доступност приступачних станова. Недостатак социјалних и јавних станова нарочито погађа рањиве групе које не могу да плате тржишне цене.
Socijalna sigurnost i inkluzija
Stanovanje
Широм Европе влада озбиљна стамбена криза, која на различите начине погађа различите друштвене групе.
Кључни напредак:
Најављени Европски план за приступачно становање представља важну прилику за проширење понуде приступачних станова и сузбијање бескућништва и искључености.
Кључни застоји:
Младима је све теже да дођу до адекватног стана, а нагли раст закупнина многе приморава на заједнички живот у стану; око 70% младих у Шпанији живи у изнајмљеним становима, а 87% дели стан. Економски угрожена домаћинства, као што су она на чијем су челу самохрани родитељи или мигранти, такође се суочавају са великим изазовима.
Финансијализација стамбеног тржишта ограничила је доступност приступачних станова. Недостатак социјалних и јавних станова нарочито погађа рањиве групе које не могу да плате тржишне цене.
Искорењивање сиромаштва
Сиромаштво је и даље велики изазов у Европи, а 21% становништва ЕУ било је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености у 2024. Од три главна циља ЕУ, смањење сиромаштва и даље се показује као најтеже остварив.
Кључни напредак:
Француска увела је више пројеката који олакшавају приступ накнадама.
Кључни застоји:
Раст трошкова живота и становања погодио је самохране родитеље, мигранте и оне са ниским приходима
Регионалне разлике и даље постоје, на пример у Италији, где је стопа сиромаштва на југу 2,5 пута виша него на северу.
Цивилно друштво у Португалији и даље има кључну улогу у пружању услуга социјалне заштите због недостатка адекватних јавних услуга.
Socijalno pravedna zelena tranzicija
Квалитетна зелена радна места
Зелена економија у Европи има велики потенцијал да допринесе друштвеном напретку.
Кључни напредак:
Албанија је покренула више иницијатива за промовисање зелене економије
Северна Македонија, Србија и Словенија показују снажан потенцијал за раст зелених радних места и зелене економије.
Кључни застоји:
Иако је Мапа пута ЕУ за квалитетна радна места добродошао предлог, потребно ју је унапредити како би је покретали радници и заједнице, како би обезбедила довољна средства и подстицала праведну транзицију кроз приступ заснован на доживотном учењу.
Енергетско сиромаштво
Приступ приступачној енергији и даље је трајан изазов широм Европе: 9,2% домаћинстава у ЕУ није могло адекватно да загреје свој дом у 2024, а удео од скоро 19% бележе Бугарска и Грчка.
Кључна побољшања:
Немачка увела је финансијску и саветодавну подршку за ублажавање енергетског сиромаштва.
Бугарска развила је енергетске заједнице у оквиру иницијативе ЕУ за енергетске заједнице.
Кључни застоји:
Високи трошкови енергије приморавају многе, нарочито сиромашнија домаћинства, да се у неадекватним становима ослањају на небезбедна фосилна горива.
Građanski prostor i građanski dijalog
Стварање простора за цивилно друштво
Грађански простор у Европи и даље је под притиском, а CIVICUS Monitor више земаља сврстава у категорију „сужен” због ограничавања протеста и грађанских права, као и због све веће нетолеранције према различитим мишљењима. ОЦД се суочавају са криминализацијом, резовима у финансирању и ограниченим учешћем у доношењу одлука.
Кључни застоји:
Прекомерна сила и застрашивање демонстраната примењују се у земљама као што су Грчка и Srbija.
Препреке смисленом грађанском дијалогу обесхрабрују ОЦД да учествују, што се види на примеру Хрватске, где је учешће у јавним консултацијама нагло опало од 2023. до 2024.